Студеница – други дан Научног скупа
25. октобра 2014.

Други дан Научног скупа

Светом архијерејском Литургијом, коју су у Студеници служили Њихова преосвештенства Епископ жички г. Јустин и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, са свештенством и свештеномонаштвом, започет је други дан Међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ СТЕФАН НЕМАЊА – ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ и српска историја и култура (1113-1216)“.

У току Литургије бесједу је произнио Његово преосвештенство Епископ жички г. Јустин.

„Преосвећени Владико Јоаникије, Високопреподобни оче Архимандрите Тихоне са братијом, драга браћо и сестре.“

„Ових дана у граду Солуну и на Светој Гори у врту Пресвете Богородице Свјатјејши Патријарх српски Г. Иринеј са својом пратњом у посјети Кареји, која је црквена управа Свете Горе и у манастиру Хиландару слушало се, свакодневно и сваког часа, из уста верног народа имена два наша светитеља Светог Симеона Мироточивог и Светитеља Саве. Још у Солуну када смо били верни народ клицао је Патријарху као да је дочекао саме наше светитеље, јер после девет векова, када славимо рођење Светог Стефана или Светог Симеона Мироточивог у монаштву, он и даље живи на Светој Гори где већ хиљаду година монаси узносе молитву Пресветој Богородици за спасење читавог рода људског. Тамо на Светој Гори Свети Симеон и Свети Сава припремили су оно најбоље за наш народ. Облагодатили су га словом Божје истине, јер су се сами том истином напојили, осветили, утврдили.“

„Свети Стефан Немања 37 година, како каже у житију његовом, управљао је земљом српском, трудећи се да испуни свако слово закона да би народ његов живео у миру. Када је напокон, као побожан човек, породичан човек одлучио да свој живот уздигне, он је одлучио да за својим сином пође у Свету Гору, иако га је тражио да се врати, да њега и мајку не остави сироте, јер је био љубимац родитеља својих. Али, љубав према Богу ипак је била већа од љубави према сину свом, јер Господ Бог каже „Ко воли оца или мајку или браћу или сестре више од мене није мене достојан“. И пошао је за сином својим да добије Духа, јер син његов у 17 години одлучује да оде и босоног хода по гудурама Свете Горе, бос ходећи да би задобио благодат Духа Светог. Прошавши све своје подвиге Господ га је удостојио да буде архиепископ, први архиепископ српски и оснивач наше Цркве самосталне.“

Други дан Научног скупа

„А Свети Симеон велики жупан, после толико управљања, успешног управљања својом државом, одлучује да посвети живот свој Богу. И у Светој Гори у манастиру Хиландару добија благодат. Вративши се у Србију прима велики ангелски образ и тиме не само утврђује државу своју, него и Цркву своју, јер уз помоћ сина свог народ свој приводи Господу Богу.“

„Много је царева, краљева, велможа прошло Светом Гором Атонском, а о никоме се не прича толико и нико толико није урезан у памћење и сећање монаха светогорских колико Симеон и Сава. Они су синоним рода нашег. Заиста, велики научници потребно је да праве анализу нашег народа, како тај народ богоносни већ толико векова одолева свим искушењима овог света. Шта је то он добио, чиме он то живи да не могу никакве силе овог света да га униште.“

„Овај народ, преко Светог Симеона и Светог Саве и читаве светородне лозе Немањића, примио је онај многоцени бисер, онај бисер за кога у Светом писму каже „Када га човек нађе он прода све само да њега задобије“, а по речима апостола Павла и Свети Симеон је поступио „Сматрам у овом свету да су све трице у односу на самог Господа Христа“. Трице су чак и златна круна и управљање овим светом, све су то трице у односу на оно што је он добио. И ево, већ девет векова он сведочи, он живи, он је присутан овде међу нама и то је велика милост и благодат Божја, што смо ми данас овде. Овај научни скуп наставља да говори, да сведочи са научне тачке гледишта, а замислите, ми смо ту поред њега. Ми целивамо његове свете мошти, ми миришемо његово свето, мирисно, нетљено тело које чудотворно исцељује. То је та сила која нашем народу даје моћи. Све свете мошти у овој благословеној земљи и отаџбини нашој миришу, дају силу, дају благодат да можемо да препливамо узбуркано море овог живота. И, заиста, је велика милост и велика благодат што припадамо тој истинитој Цркви „којој ни врата паклена неће одолети“.

„Нека би Господ Бог дао да овај научни скуп да своје плодове да нашем народу и широј јавности представимо оно што се зна и оно што се још не зна са научне стране гледишта људи који су испитивали и његов живот и његово делање овде у овом свету и као властодршца и као монаха. Нека би Господ Бог дао да наш народ схвати и прихвати све оно што је Симеон Мироточиви и Свети Сава и сви угодници рода нашег, што су схватили и прихватили, да је једино Бог наш Исус Христос и нема других богова, нема других спаситеља. Он је једини Утешитељ душа наших. Нека Он молитвама Светог Симеона Мироточивог, Светитеља Саве, Светог Арсенија, свих преподобних мученика и свих угодника рода нашег буде са свима нама у све векове и сву вечност. Амин.“

Након Литургије започет је радни дио Скупа. По програму излагања ће имати Марко Поповић, Светлана Пејић, Миодраг Марковић, Роза д’Амико, игуман студенички Тихон, Драган Војводић, Смиљка Габелић, Весна Пено и Владимир Вукашиновић. Предвиђено је да учесници скупа пођу за Беране у 14.30, и да у путу обиђу цркву Светог Петра у Расу.

Други дан Научног скупа

преузето са сајта Епархије будимљанско-никшићке