Наставак рада Научног скупа о Стефану Немањи
24. октобра 2014.

Светом архијерејском Литургијом, коју су у Студеници служили Епископи жички Јустин и будимљанско-никшићки Јоаникије, са свештенством и свештеномонаштвом, започет је други дан Међународног научног скупа „Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура (1113-1216)“.

У току Литургије беседио је Епископ жички г. Јустин. После Литургије започет је радни део скупа. Своје радове изложили су Марко Поповић, Светлана Пејић, Миодраг Марковић, Роза д’Амико, игуман студенички Тихон, Драган Војводић, Смиљка Габелић, Дејан Џелебић. После скупа, учесници су обишли Цркву Светог Петра у Расу и кренули за Беране.

Скуп наставља са радом у Подгорици, у петак, 24. октобра 2014, а завршава се у суботу, 25. октобра сесијом у Никшићу.


Поздравно слово Патријарха српског г. Иринеја на Међународном научном скупу о Стефану Немањи
24. октобра 2014.

Патријарх

Поштовани господине Председниче Републике Србије, Преосвећена браћо Архијереји, уважена господо министри, господине Ректоре Универзитета у Београду, чланови Организационог и Научног одбора и учесници Међународног скупа Владар, монах и светитељ Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви и српска историја и култура 1113-1216, браћо и сестре, даме и господо;

Представља ми велику радост што могу да вас данас и овде, под кровом Ректората Универзитета у Београду, све поздравим. Онима, који у овом скупу учествују да пожелим благословен и успешан рад и свима да честитам велики јубилеј – 900. годишњицу од рођења Стефана Немање, у монаштву названога Симеона, а од Бога прослављеног Мироточца: родоначелника владарске династије Немањића и утемељивача српске државе, а можемо слободно рећи и Српске Цркве. … Прочитај више


Откопана резиденција Стефана Немање
21. октобра 2014.

Поводом 900 година од рођења Преподобног Симеона Мироточивог

Архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице

ОТКОПАНА РЕЗИДЕНЦИЈА СТЕФАНА НЕМАЊЕ У СТУДЕНИЦИ

„Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај…“

Свети Сава, Манастир Студеница, 1206/7. година

Монах Силуан на зидинама Немањине резиденције
Монах Силуан на зидинама Немањине резиденције
Зидине Немањине резиденције
Зидине Немањине резиденције

 

Описи изградње Манастира

Горенаведене речи записао је старешина Манастира Студенице архимандрит Сава убрзо по доласку са Свете Горе. Њима он почиње Житије свога оца Преподобног Симеона. Пошто је пренео очеве мошти и положио их у гроб који је Немања за живота себи припремио, Свети Сава је у миру Манастира Студенице написао житије ктитора. На самом почетку описује одабирање места на коме ће бити грађен Манастир. После овога, изградњу Студенице описује жупан Стефан, каснији краљ Првовенчани. Осим њих, о томе говори још један савременик – ученик Светог Саве Доментијан, који нам је записао две беседе које је Свети Сава изговорио у Студеници.

Од манастира којима је била пребогата наша Црква, многи су страдали и нетрагом нестали. Неки су, чудом Божијим, сачували првобитни храм скоро нетакнут, што је случај са величанственим Дечанима. Неки су били делимично разорени али су поново заживели, као што је случај са Сопоћанима. Неки су наново подигнути на сачуваним темељима. Међу свима њима, древношћу и историјским значајем истиче се Студеница. Она је духовно дете Евергетидског манастира код Цариграда из 11. века у коме је Немања боравио после његовог заробљавања од стране византијског цара Манојла Комнина. Од свога настанка Студеница духовно следи Евергетидски Манастир. Скоро сасвим преузима његов типик, од кога се разликује тиме што другачије дефинише однос манастира према држави (глава 12 Студеничког типика). Осим тога, 13. глава Типика одређује и статус овог манастира у нашој средини, речима: „да се назива први“.

Студеничку Цркву је Немања одредио за место где ће се сахранити он и његова породица. Он је овде, до одласка на Свету Гору, био монах – један од братије манастира.

Конзервирани прозор из средњег века
Конзервирани прозор из средњег века
Метални голуб са лустера, откопан у Немањиној резиденцији
Метални голуб са лустера, откопан у Немањиној резиденцији

 

Сачувана целина

Осим историјског значаја, Студеница је успела да сачува првобитни манастирски комплекс. То су темељи и делови зида манастирске тврђаве са троугаоним кулама за одбрану од нападача. Ту је улазна кула-звоник и камена трпезарија. У средишту свега је Црква посвећена Богородици Добротворки а око ње остале Цркве. Саборна Црква је сачувала првобитни изглед, скулптуру из 12. века, сликарство из 1208/9., из 1234. године и даље. На Цркви су ћирилични натписи из последње деценије 12. века. Поред многих гробова са њиховим натписима, потпуно су сачувани надгробни натписи прва два игумана – Игњатија и Дионисија. Овај други је испратио свога монаха Симеона Немању у Свету Гору и после десетак година дочекао његове мироточиве мошти. После њега игуман је Свети Сава.

Кроз векове, многи владари су улагали у овај Манастир. Цркву проширује Немањин унук краљ Радослав, комплекс обнавља краљ Урош, Милутин гради чувену краљеву Цркву 1314. године. Обнове су вршене вековима. Године 1758. игуман Константин пише: „обнови се град“ (тј. манастирски комплекс). Обнова је вршена у другој половини 20. века од стране наше државе. Значај ове обнове је огроман. У више наврата откопавани су стари конаци у периоду од 1968. до 1987. године. Највећи део ових радова Републички завод за заштиту споменика културе извео је до прославе 800 година Студенице коју је Манастир свечано обележио 1986. године на челу са игуманом архимандритом Јованом, садашњим Епископом шумадијким и администратором жичке Епархије. Због велике важности и обима поменутих радова на Црквама, трпезарији Светог Саве и целокупном комплексу, неки послови нису дошли на ред. Тако је било са рушевинама најстаријих конака које је, пре око 830 година, подигао ктитор Немања.

Остаци ктиторске резиденције

Поклоници Студенице који су до пре петнаест година долазили у Манастир памте скоро равну источну страну порте са травњаком и воћњаком. Овакав изглед манастирског дворишта није био у време Немање.

После прве велике катастрофе која је задесила Манастир доласком Турака на ове просторе, конаци су запаљени и порушени. После овога, и поред касније изградње, братство није имало снаге ни могућности да обнови североисточну страну комплекса. Она је остала у рушевинама које су у току наредних векова затрпаване с обзиром да се налазе у најнижој зони дворишта. На насипима су у наредним вековима прављене мање зграде које су, после рушења, опет затрпаване и над њима су грађене нове. Тако се за неколико векова ниво дворишта на тој страни подигао за неколико метара.

Ипак, како се монашки живот у Студеници до данас није прекидао, монаси су чували предање о згради коју је подигао ктитор Немања. Према овој традицији, северно од велике студеничке цркве налазиле су се најстарије манастирске просторије зване Велике келије. Управо ту су, 2011. године, откривени остаци једне монументалне грађевине масивних зидова. Постојање велике зграде је археолозима од раније било познато али ова зграда није била откопавана. Због својих импресивних димензија (30 m х 10 m) ово је једна од највећих српских средњовековних грађевина. Њена унутрашња конструкција је била грађена од дрвета, које је вероватно било богато украшено. Анализа је показала да су у питању последњи остаци монументалне ктиторске резиденције Стефана Немање. Начин њене градње се потпуно разликује од суседних скромнијих средњовековних монашких конака. Осим ктитора Немање, у овој резиденцији касније су боравили наши владари са својим двором приликом својих долазака у Студеницу. Ово велико здање пострадало је крајем 14. века приликом прве турске похаре манастира. Касније је над делом рушевина подигнут један мали манастирски конак који је изгорео почетком 17. века. У његовим рушевинама откривени су остаци једног великог полијелеја, тј. лустера са кандилима, који се некада вероватно налазио у Цркви. Од овог свећњака остала је једна добро очувана бронзана фигура голуба из 15. века, пронађена у грумену стакла које се истопило у пожару. Широки улаз у ову грађевину је био наспрам врата на северној певници Богородичине Цркве.

У овој и осталим грађевинама овог и каснијих периода пронађени су слојеви угљенисаног дрвета са делова конака који су горели крајем 14. века, тј. у годинама око косовске битке. Из овог периода је и велики пирг-осматрачница грађена непосредно пред опасност од Турака. Њени темељи тек треба да се истраже. Пронађени су многи уломци керамике из периода од 13. до 17. века који су сада на обради у Републичком заводу. Године 2012. пронађен је новац из времена Светог кнеза Лазара, сребрни венецијански новац из друге трећине 13. века, сребрни динар краља Стефана Уроша II. Пронађена је оловна ампула за свето миро са ликом Светог Димитрија у медаљону, мала рељефна икона Богородице са Христом резана у камену и друго.

Истраживања о којима говоримо изведена су у последње три летње радне сезоне. Радове је веома успешно водио и скоро привео крају археолог др Марко Поповић. Овогодишња ископавања су потврдила да је Студеничка тврђава са кулом и капијама грађена у време жупана Стефана Немање. Тиме су одбачене неке раније претпоставке да је на овом месту постојала нека ранија византијска тврђава. Баш како је и написао Свети Сава, ово је место, пре градње манастира, било „пусто ловиште зверова“.

 

Извор Жички Благовесник


Међународни научни скуп
18. октобра 2014.

Ikona-Naucni-SkupМеђународни научни скуп

ВЛАДАР, МОНАХ И СВЕТИТЕЉ

СТЕФАН НЕМАЊА – ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН МИРОТОЧИВИ

И СРПСКА ИСТОРИЈА И КУЛТУРА (1113–1216)

22–25. октобар 2014.

Радна сесија у Манастиру Студеница 23. октобра 2014.

Програм скупа

Најаву скупа можете погледати на следећем линку


СЛАВА МАНАСТИРА БУКОВО
17. октобра 2014.

Манастир Буково прославио је, 14. октобра, празник Покрова Пресвете Богородице, славу манастирског параклиса посвећеног овом чудесном догађају, великим црквено-народним сабором који је окупио свештенослужитеље и вернике из Тимочке и других епархија.

Игуман ТихонСветом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Преосвећеног Епископа тимочког г. Илариона, Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије, Епископа јегарског г. Јеронима, игумана студеничког Тихона, игумана ковиљског Исихија и протојереја Милана Радовића.

У току св литургије уз једногласно и радосно „Аксиос“ у чин архимандрита рукопроизведен је јеромонах Козма
(Радовић), досадашњи настојатељ манастира Буково, а потом, на крају евхаристијског богослужења Епископ жички г. Јустин и Епископ тимочки г. Иларион увели су у игумански трон архимандрита Козму и уз давање игуманског жезла поверили му духовно старање над светом обитељи манастира Буково.

Опширније

 


1 2 10 11 12 13 14
Köpa cialis Sverige Köpa viagra Sverige Köp viagra Sverige Köpa kamagra Sverige Kjøp viagra Comprar Misoprostol por internet sin receta Acheter Zolpidem en ligne en France Buy Ritalin Online