КО ЈЕ НАПИСАО „ЗАВЈЕШТАЊА СТЕФАНА НЕМАЊЕ“?
25. фебруара 2016.

Јереј Александар Бојовић, парох студенички
Објављено у новинама Православље бр. 1173 (стр. 18, 19) и бр. 1174 (стр. 11–13) од 1. и 15. фебруара 2016. године.

Завјештања Стефана Немање није написао Немања. То је савремено књижевно дело чији је аутор писац Миле Медић.

Увод

Књижевно дело Завјештања Стефана Немање стекло је велику популарност, а захваљујући њима и њихов писац. Читајући га, многи нису били сигурни да ли се срећу са истинским Немањиним речима или са савременим делом. У једном тексту о Медићевој књизи Р. Милић, хвалећи даровитост поменутог аутора пише: „Написао је књигу тако да су ријечи које у њој изговара Стефан Немања масовно прихваћене као изворне, старе осам стотина година. Написао је књигу око које се од самог почетка, испрела легенда… Написао је књигу којој је припала највећа могућа награда – многобројни читаоци је радо читају, препричавају, памте и чувају. Написао је књигу која живи свој самостални, чудесни, невидљиви живот још за живота писца“.

Уз све поштовање према писцу, морамо приметити да се са његовим Завјештањима десило нешто што он вероватно није желео када их је писао. Успех његовог дела је одавно превазишао границе онога за шта је исто намењено. Оно је постало апокриф. Апокрифи су примамљива дела која приповедају о пророцима, апостолима, свецима итд, али у њима су помешана хришћанска учења са јеретичким и нехришћанским. Она су опасна само у случају да читалац не зна ко је прави аутор. Ово се, нажалост, дасило са Завјештањима. Неупућена српска јавност често мисли да их је написао Немања. Само због ове чињенице Завјештања су постала штетна за читаоце. Међу људима који мисле да је реч о нечему што је написао Немања, она данас шире идеје које нису Немањине и дају лажну слику о њему и о Светом Сави. У најмању руку овај апокриф збуњује људе, a у основном смислу изопачује и квари истинску Христову науку на којој су утемељена дела наших светих предака

Где се налазе истинске Немањине поуке

Хиландарска повеља Преподобног монаха Симеона Немање из 1198., на крају које су стављени Крст и његов потпис, сматра се заједничким делом Немање и Саве. Зато повељу налазимо у Сабраним делима Светога Саве. … Прочитај више


ПРОЂОХ КРОЗ ОГАЊ И ВОДУ
1. фебруара 2016.

Свети Сава, фресска из 1315 године, Краљева Црква у Студеници
Свети Сава, фресска из 1315 године, Краљева Црква у Студеници /фото: Илија Рамић/

Објављено у: Православље, 01. фебруар 2016. бр. 1173, стр. 14–15.

Игуман Манастира Студенице
Архимандрит Тихон (Ракићевић)
Беседа на Светосавској академији у крипти Храма Светог Саве 2016. године

Прођох, што рече, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и ничим повређен…“
(Свети Сава, 1206/7. година. Из његовог описа доласка из Хиландара у Студеницу)

После узимања благослова од Његовог Преосвештенства Епископа топличког Арсенија, те упућивања поздрава представницима Државе, дипломатског кора, свештенству, монаштву и верницима, Архимандрит Тихон је изговорио Светосавску беседу.

Свети Сава – монах и Епископ. Његов живот посебно одређују два момента – монашење и хиротонија. Ако исправно гледамо на ове аспекте Савиног живота, онда исправно сагледавамо његову личност; ако погрешно сагледавамо ове аспекте, не познајемо Светог Саву.

Преподобни Јустин је на Савиндан, пре тачно 50 година, рекао: „Монаштво му је дало све, монаштво га је учинило Светитељем, монаштво га је учинило Просветитељем. Света Гора и свети монаси васпитали су Светога Саву и дали му сва богатства неба.“ (Беседа у Манастиру Ћелије 1966) … Прочитај више


Ко је пронашао натпис Светога Саве?
26. децембра 2015.

Црква, календар Српске православне Патријаршије за преступну 2016. годину, издавач САС СПЦ, Београд децембар 2015: стр. 102–107.

У сусрет прослави осам стотина година аутокефалности наше помесне Цркве

Откривање натписа Светог Саве у манастиру Студеници PDF

„И обнових своју дедовину…“
(Оснивачка Хиландарска повеља Симеона Немање)

Историјске прилике 1206. године

Почетком 1206, а можда и 1207. године, са групом монаха Свети Сава је пренео мошти преподобног Симеона у Хвосно, одакле је заједно са браћом жупаном Стефаном и кнезом Вуканом, са племством и свештенством кренуо за Студеницу. У Манастиру Студеници положили су Немањине свете мошти у гроб 9. фебруара, да би ускоро (13. фебруара) обележили Немањин помен. Пишући у Житију Преподобног Симеона о поласку из Хиландара, Сава говори како „настадоше многи метежи у томе крају, јер прошавши Латини и заузеше Цариград, бившу грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место, пошто је настао велики метеж“. Утом му је стигла посланица од његове браће, жупана Стефана и кнеза Вукана, да дође у Србију и донесе Немањине мошти. „И мада је био велики метеж у тим земљама, уз помоћ Божју и пресвете Владичице Богородице, и молитвама блаженога и преподобнога и часнога господина нам и оца Симеона, прођох, што рече, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и ничим повређен“, говори Сава о том путовању. … Прочитај више


Завршена је конзервација СТУДЕНИЧКОГ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉА
14. децембра 2015.

Студеничко Јеванђеље (прва половина XVI века)
Студеничко Јеванђеље (прва половина XVI века)

Завршена је конзервација СТУДЕНИЧКОГ ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉА из прве половине XVI века, једине сачуване рукописне књиге из старе библиотеке Манастира Студеница. Посредовањем Народног музеја Краљево, Одељење за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије, завршило је комплетан процес конзервације књиге, у којем су учестовали Милан Милосављевић, конзерватор и Звонимир Ратковић, књиговезац рестауратор, уз консултацију са Жељком Младићевићем, начелником одељења. Овом приликом књига је и микрофилмована, а Јеванђеље је крајем новембра враћено манастиру Студеница. Пројекат је комплетно финансирало Министарство културе Републике Србије.
Студеничко јеванђеље је српскословенско рукописно напрестолно јеванђеље, исписано ресавским правописом на 407 листова хартије, крупним уставним калиграфским писмом, средином XVI века. Текстови четворице јеванђелиста Матеја, Марка, Луке и Јована почињу предговорима архиепископа Теофилакта Охридског. Почетак сваког јеванђеља истакнут је богато колорисаном орнаменталном квадратном заставицом испуњеном преплетном лозицом, као и раскошним иницијалним словом на почетку текста. Илуминацију је радио добар цртач који је имао изванредан смисао за боје и био склон племенитим односима кобалтно плаве и злата, чиме се одликује старо српско монументално сликарство. Прочитај више…


Студеничка ризница – Мирјана Шакота
31. октобра 2015.

књига "Студеничка ризница" - Мирјана Шакота
Ново издање књиге „Студеничка ризница“

Уводна реч
другом издању Студеничке ризнице

Давне 1206/7. године, студенички Игуман Свети Сава писао је биографију ктитора Преподобног Симеона. У овом делу, пред завршне заповести студеничким монасима, Сава је написао важне речи: „…да ми и они после нас до свршетка овога времена [благодарећи] драгоценим молитвама нашега оца и ктитора … радимо све што је мило Богу…“ (Житије Светог Симеона, IX H 8 [Š 10]). … Прочитај више


1 2 8 9 10 11 12 13 14 16 17